Još je poznat i kao Hadži-bajram, jer u ovim danima blizu dva miliona muslimana ide na hodočašće u Meku i Medinu, muslimanska sveta mesta. Hodočašće je jedno od pet glavnih obaveza svakog punoletnog muslimana kome to imovinsko i zdravstveno stanje dozvoljava.
Šta je Kurban-bajram?
Kurban-bajram je drugi od dva verska praznika koji proslavljaju muslimani širom sveta. On predstavlja poštovanje volje Ibrahima da žrtvuje svoga sina, kao čin pokornosti Božijoj volji, pre nego što je Bog intervenisao preko svog anđela Džibrila, koji ga je obavestio da je žrtva već primljena.
Za ovaj praznik specifično je klanje kurbana, odnosno žrtvovanje ovce ili govečeta, što, prema islamskom učenju, vernika približava Bogu.
Meso žrtvovane životinje se deli na tri dela. Porodica zadržava jednu trećinu; drugu trećinu daju rodbini, prijateljima i komšijama; treća trećina se daje siromašnima i ugroženima.
U lunarnom islamskom kalendaru, Kurban-bajram počinje deseti dan meseca Zu el Hidža i traje četiri dana. U međunarodnom (gregorijanskom) kalendaru, dani variraju od godine do godine, pomerajući se jedanaest dana ranije svake godine.
Kurban-bajram je poslednji od dva bajramska praznika, dok je prvi Ramazanski bajram. Osnova za praznovanje Kurban-bajrama dolazi iz 196. ajeta iz sure El Bekara, druge najduže sure u Kuranu. Reč „bajram” se javlja i u suri El Mejda, petoj suri u Kuranu, i znači „svečani praznik”.
Kao Ramazanski bajram, i Kurban-bajram počinje sa sunet-namazom sa dva rekata koje prati hutba. Proslava Kurban-bajrama počinje dolaskom hodočasnika na hadžiluku, od planine Arafat, koja se nalazi istočno od Meke. Bajramska žrtva se može prineti sve do zalaska sunca 13. dana Zu el Hadža. Dani bajrama su zapisani u Hadisu kao „dani sećanja”. Dani Tašrika počinju sa sabah namazom 9. dana Zu el Hidža i traju do ikindija namaza 13. dana Zu el Hidža (5 dana i 4 noći), navodi se na Vikipediji.
Shutterstock
Klanje kurbana
Praznik Kurban-bajram se dočekuje u kućama, a glavne aktivnosti islamskih vernika su svečano klanjanje Bajram namaza prvog jutra i priprema kurbana, odnosno žrtve. Klanje kurbana ili žrtvovanje prisutno je kroz sve svetske kulture i civilizacije. Sama simbolika Kurban-bajrama temelji se na žrtvi i bogobojaznosti. Žrtvu koju je Ibrahim trebalo da prinese teško da bi mogao da učini bilo ko bez čvrste vere. Za tu bogobojaznost koju je pokazao Bog je Abrahama izdigao kao njegovog prijatelja i obećao mu bogatu zemlju i veliko potomstvo.
Sama svrha Kurbana je ponovo proživeti oslobođenje zarobljavanjem sebe Božijom rečju, njegovom voljom i zakonom. To se najbolje vidi za vreme hadžidža, kada se kurban bajram slavi, u vreme najčvršće ujedinjenosti ljudskih duša oko zajedničkog cilja, događaja koji predstavlja jedinstvenu sliku jednakosti i bratstva na Zemlji.
Jedan je od najznačajnijih muslimanskih praznika, osim duhovne simbolike i porodične topline, prepoznatljiv je i po bogatoj trpezi. A šta se sve može pronaći na njoj možete pročitati u linku OVDE.
Kurban-bajram se čestita rečenicom „Bajram šerif mubarek olsun“ što u prevodu znači „neka bude čestit i blagosloven Bajram“.
Shutterstock
Ostavite komentar